Ponovo se umesto sukanja i šorceva uvlačimo u novopazarske tajice, može se sresti i poneka jakna, ali nekako i dalje oko dvanaest, u vreme ručka, matična nam zvezda upekne kao da je Jul i bespotrebno nas stresira na putu do ručka.

Iz mnogih, egzotičnih destinacija na kojima smo se obrli letos, nevoljno se vratismo našem postojanju u post-koronskom periodu veštačke inteligencije. Ono nam je, ironično, u isto vreme od neverovatne pomoći i neverovatne odmoći, pa nas vrlo brzo vraća u stanje povišene neizvesnosti, brige, binarne senzacije i pred neizmernu količinu plavog svetla, stoga se moralo reagovati...

Nedavno, a u pravo vreme, zahvaljujući dragim damama iz ljudskih resursa,  smo se izdvojili iz ove aktivnosti svakodnevnog kopanja rupe u koju cemo sami upasti i posetili dobro poznatu destinaciju u Čurugu. Dolazilo se uglavnom kolima, neki su preveslali daske vešto a neki C leveli su bili ljuti što nisu umeli da izveslaju to, jedan kolega je čak iz Futoga doveslao na Mrtvu Tisu. 

 Ovog puta dešavanja se nisu svela na statističku pogaču da li se više popilo ili pojelo, i koliko je ljudi prespavalo a koliko ne, nego smo u duhu naših slavnih predaka iz vremena radničkog samoupravnog socijalizma, imali prave, pravcate, Radničke olimpijske igre!

Nažalost duh predaka je ostao u nazivu a sve posle toga je bilo u duhu slobodnog tržišta, pa su timove naravno, predvodili vlasnici preduzeća, finansijsko i proizvodno odelenje, moglo bi se reći glava protiv srca ili logika protiv strasti.

Raspodela timova je bila krajnje sumnjiva jer su se u jednom od timova našla čak dva bivša pripadnika ministarstva unutrašnjih poslova, od kojih je jedan ratni veteran i težak za obojicu a drugi stručnjak da sakrije tragove. Malo je reći da je prva igra išla u prilog ovim momcima zatečenim u ravnici a inače mahom poreklom sa brdovitog Balkana i gorepomenutog Futoga, takozvano nadvlačenje konopca.

Pobedili su kršni momci iz proizvodnog tima ali posle toga nije išlo baš tako lako. Usledile su igre koje su zahtevale vitkost, suptilnost i ritam, laganu ruku uživaoca obruča i mrežice, tvrda stopala ojačana gaženjem dunavskih kamenica, iskustvo u poljoprivrednim zanatima i sposobnost da se ponos ostavi po strani i uneredi lice koje u to vreme još nije bilo uneređeno od strane alkohola, možda...

Tas ukupnog plasmana pao je na finansijsko odelenje, verovatno jer su oni isto imali to srce, a ne samo logiku. Naravno svaki kirbaj, pa i ovaj, prate razne kontroverze, bilo je žaljenja, lobiranja, zahteva da se urede takmičarski spiskovi, vodile su se prljavije kampanje od nekih stranaka na vlasti u nekim državama, ali je na kraju ipak preovladao duh kolektivizma i poraz je prihvaćen, te je sport konačno prepustio dan alkoholu.  

Dan smo završili u druženju, muzici, hrani i piću, kupanju po kiši, veslanju i HaxBall-u na otvorenom. Ah, sigurno nas je to malo resetvalo i skinulo misli sa kopanja rupe u koju ćemo, jelte, sami upasti. Svoje gerijatrijsko lice smo pokazali tako što nikad ranije nismo otišli kući, čak niko pijan nije vozio kući, što je tradicija da se razumemo.  

P.S. Ekonomsko Promidžbeni Program: 

22. i 2(3).10. Dođite u Fabriku na svirku, bivši kolega Peca organizuje festival instrumentalne muzike, a možda i neki od kolega učestvuje u tom muziciranju. Zvuk je mastan, gitare su teške. A nakon odmora od muzike, kad dodjete sebi, 25.10. obavite svoju gradjansku duznost da završimo sa ovim tehnološko-vremensko-politčkim poremećajima.