Dugo vremena nije postojalo pravo rešenje za digitalnu valutu. To se promenilo 2008. godine, objavljivanjem whitepapera pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, a zatim i pojavom Bitcoina.

Ni danas nije poznato ko se zapravo krije iza ovog pseudonima. Postoje brojne pretpostavke o tome da li je u pitanju pojedinac ili grupa ljudi. Zbog svojih ranijih sličnih projekata i dugogodišnjeg rada na konceptu decentralizovane valute, Nick Szabo se često navodi kao jedna od osoba koje bi mogle stajati iza pseudonima Satoshi Nakamoto.

Pojava Bitcoina donela je prvu zaista funkcionalnu decentralizovanu digitalnu mrežu i uvela koncept blockchaina. Ipak, Bitcoin ima svoja ograničenja. Rešio je problem digitalne valute i decentralizovanih mreža, ali nije nudio mnogo više od toga.

Na Bitcoin blockchainu nije bilo moguće implementirati ili pokretati druge programe, mogao je da se koristi praktično samo za transakcije.

Nakon pojave Bitcoina, počele su da se pojavljuju brojne druge blockchain tehnologije, ali one uglavnom nisu nudile ništa više niti nešto bitno drugačije od onoga što je već nudio Bitcoin. Prva velika promena u oblasti blockchain tehnologija, koja je donela značajan napredak u ovoj oblasti, dogodila se 2013. godine, kada je Vitalik Buterin predstavio whitepaper za Ethereum.

U svom radu, Vitalik je opisao kako bi decentralizovane aplikacije trebalo da izgledaju i proširio ideju da blockchain ne mora da se koristi samo za novac i plaćanja, već i za izvršavanje pametnih ugovora.

Danas postoji veliki broj platformi koje omogućavaju korišćenje pametnih ugovora na svojim blockchain mrežama, ali Ethereum i dalje ostaje najzastupljenija i vodeća platforma u ovoj oblasti.

Šta su zapravo pametni ugovori i kako funkcionišu?

Prema definiciji Nicka Szaboa, pametni ugovor je sporazum između dve osobe ili entiteta u obliku računarskog koda, programiranog tako da se automatski izvršava.

U blockchain tehnologijama, pametni ugovori se izvršavaju slično kao transakcije. Kada se jednom distribuiraju na mreži, njihov kod više ne može da se menja.

Proces izvršavanja prikazan je kroz nekoliko narednih koraka:

1. Korisnik pokreće transakciju iz svog blockchain novčanika.

2. Transakcija stiže do distribuirane baze podataka, gde se potvrđuje identitet korisnika.

3. Transakcija, koja može predstavljati transfer sredstava, se odobrava.

4. Transakcija sadrži kod koji definiše vrstu transakcije koja treba da se izvrši.

5. Transakcije se dodaju kao blok u blockchain.

6. Svaka promena statusa ugovora prati isti proces kako bi bila evidentirana.

Već smo pomenuli Ethereum kao najzastupljeniju platformu za izvršavanje pametnih ugovora, ali vredi pomenuti i još nekoliko platformi:

Hyperledger: open-source sistem koji je razvila Linux Foundation. Nije kriptovaluta, već fleksibilna platforma na kojoj se mogu razvijati pametni ugovori.

Counterparty: ova platforma ugrađuje podatke u Bitcoin transakcije, odnosno koristi blockchain ove kriptovalute i omogućava razvoj pametnih ugovora na njemu.

Polkadot: predstavlja alternativni pristup blockchain tehnologiji i poznat je po mogućnosti povezivanja više paralelnih blockchain mreža, odnosno parachain-ova. Ovakva arhitektura omogućava obradu većeg broja transakcija nego kod klasičnih blockchain mreža.

Gde se koriste pametni ugovori?

Pametni ugovori se najčešće koriste u finansijama, ali njihova primena je moguća i u različitim oblastima poslovanja, kao što su:

• Osiguranje

• Zdravstvo

• Izbori

• Ljudski resursi

• Intelektualna svojina

• Trgovina

• Evidencije i registri

• Hipoteke

Prednosti i nedostaci korišćenja pametnih ugovora

Pametni ugovori donose brojne prednosti, ali kao i svaka tehnologija, imaju i određena ograničenja. U nastavku su neke od njihovih prednosti:

Samostalnost: učesnici sami definišu i zaključuju sporazum, bez potrebe za uključivanjem posrednika.

Pouzdanost: ugovor se bezbedno čuva u distribuiranoj mreži, zbog čega ga je praktično nemoguće izmeniti ili falsifikovati.

Bezbednost: budući da se ugovor nalazi u distribuiranoj mreži, njegova kopija postoji na svim čvorovima mreže, pa ne može jednostavno da se izgubi.

Ušteda: izostavljanjem posrednika i provizija smanjuju se troškovi za sve uključene strane.

Preciznost: ovakav tip ugovora praktično eliminiše mogućnost grešaka u definisanim uslovima ili procesu izvršavanja.

Održivost: korišćenje pametnih ugovora smanjuje potrebu za papirnom dokumentacijom u kancelarijama, kod notara i u registrima, kao i za putovanjima, čime se smanjuje uticaj na životnu sredinu.

Kao što smo već pomenuli, ni svet pametnih ugovora nije bez svojih nedostataka. Neki od njih su:

Nedostatak regulative: u međunarodnom pravnom okviru još uvek nisu jasno definisani pojmovi poput „blockchaina“, „pametnog ugovora“ i „kriptovalute“.

Zahtevna implementacija: povezivanje pametnih ugovora sa elementima iz stvarnog sveta često zahteva mnogo vremena, novca i truda.

Nemogućnost izmene pametnog ugovora: paradoksalno, jedna od glavnih prednosti pametnih ugovora može se posmatrati i kao njihov nedostatak. Ako strane naknadno postignu povoljniji dogovor ili se pojave nove okolnosti, ugovor više nije moguće izmeniti. Zbog toga je prilikom razvoja novih blockchain platformi potrebno predvideti mogućnost zaključivanja dodatnih sporazuma.

Šta možemo očekivati u budućnosti?

Iako pametni ugovori deluju veoma obećavajuće u poslovnom svetu, njihova budućnost je i dalje neizvesna. Brojna pravna pitanja i regulatorna ograničenja usporavaju širu primenu ove tehnologije u poslovanju. Za sada možemo samo reći da će vreme pokazati kakvu budućnost pametni ugovori imaju.